DRUŠTVO UČITELJA JAGODINE

Predsednik društva je:

Gordana Dimitrijević

064/21-76-496

 

Jagodina je grad sa bogatom tradicijom. Otuda nije na odmet i saznanje da je u ne tako dalekoj prošlosti postojalo i radilo Učiteljsko društvo od koga ni jedan pisani dokumenat nije dostupan. To govori da prethodna generacija učitelja, odlaskom u zasluženu penziju zaboravlja negde u nekom stolu sve pisane dokumente o postojanju takvog udruženja. Ostali su samo oni koji se prisećaju...

POČETAK

Potrebe za blagovremenim informisanjem, stručnim usavršavanjem, druženjem, razmenom iskustava postajale su sve veće i budile želju za ponovnim udruživanjem. Bilo je teško, nekad postojaće Društvo oživeti.

I tako je, početkom 2000. godine, formirano Društvo Učitelja Opštine Jagodina kao nevladino, vanpartijsko, samofinansirajuće strukovno udruženje koje će u svom budućem radu sarađivati sa svim nevladinim i državnim organizacijama i institucijama. To je početak organizovanog okupljanja učitelja Jagodine koji su svojim dobrovoljnim pristupom izrazili želju i spremnost da rad Društva opravda svoj cilj postojanja.

ČLANSTVO

Od samog osnivanja članovi su bili zaposleni učitelji gradskih i seoskih škola opštine Jagodina.

SEDIŠTE

Ideja za formiranjem Društva potekla je od učitelja Osnovne škole ''Goran Ostojić''. Prostorne mogućnosti škole i veliko razumevanje tadašnjeg rukovodstva i stručnih saradnika škole opredelili su da sedište Društva i bude u prostorijama škole. Sve manifestacije, počev od Osnivačke skupštine, stručna usavršavanja, edukativni seminari od strane Ministarstva prosvete i Saveza učljitelja, prezentacije udžbenika i nastavnih sredstava, predavanja, tribine, javni časovi u saradnji sa Učiteljskim fakultetom... održavaju se u sali škole koja može da primi 360 polaznika.

Rad Društva nije zatvorenog tipa. Nesebičnim angažovanjem članova, organizovanjem brojnih susreta, edukativnih seminara i raznih okupljanja omogućili smo prisustvo i učiteljima škola Pomoravskog regiona. Tako smo im omogućili interesovanja i želju za informisanjem. Septembra 2002. godine, prvi su nam pristupili učitelji iz Svilajnca - škola ''Jovan Jovanović Zmaj''. Lista zainteresovanih je rasla. Februara 2004. godine pridružuju nam se učitelji škole u Kušiljevu, potom učitelji iz Vojske. U međuvremenu, u želji da idu u korak sa reformom, pridružuju nam se i kolege iz Belušića, Rekovca a i kolege iz Komarica, isturenog odeljenja koje pripada kragujevačkoj opštini.

Zainteresovani, pridružuju se i učitelji iz Sedlara i Despotovca, Plažana, Resavice, tako da nam se baza podataka o novim članovima uvećava. Sve to govori da će naše društvo prerasti u Regionalno. Ponosni smo što u našim redovima imamo nosioca laskavog priznanja ''Najdraži učitelj'' profesora Milu Marković. Želimo da pohvalimo hrabrost i odlučnost Vesne Momirović koja je prva krenula u ''Otkrivanje sveta'' u okviru programa ''Ruka u testu'' i sam pokušaj je odveo u Pariz na edukaciju. Svojim iskustvom približava nam tajne tog programa i ''Ruka u Testu'' će zaživeti u školu kao izborni program.

Radi lakšeg prevazilaženja poteškoća u radu i lakše razmene iskustava na nivou Društva, formirali smo Aktive od prvog do četvrtog razreda. Statutom Društva predviđeni su i Aktivi nezaposlenih i penzionisanih učitelja.

DO SADA SMO

Kao tek formirano društvo bili uspešni domaćini 15. Sabora učitelja Srbije u Saradnji sa Učiteljskim fakultetom - 26. i 27. maja 2000. godine. Okupili smo preko 700 polaznika širom Srbije. Tada smo dokazali značaj druženja i međusobne saradnje u narednom periodu.

Sledeće, 2001. godine, organizovano smo učestvovaliu na 16. saboru učitelja u Nišu. Već 2002. godine uzvratili smo posetu društvu učitelja Novog Sada prisustvovanjem 17. Saboru učitelja.

Iste godine, u saradnji sa Savezom učitelja Srbije a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta bili smo domaćini stručnog skupa učitelja Pomoravskog okruga 13. i 14. decembra na temu ''Aktuelni strateski pravci reforme u obaveznom obrazovanju''.

U okviru stručnog skupa pojašnjena je i ''Primena kompleksne metode u nastavi čitanja i pisanja Miroslava Marinkovića i '' jačanje profesionalne kompetencije za nastavu PP i PD Miroslve Grujić i Ljiljane Novković. Edukaciju je prošlo oko 300 polaznika.

20. i 21.12.2002. godine, u organizaciji istih, naši učitelji su polaznici seminara ''Romsko dete u školi''.

6. i 7. aprila 2003. godine Dr Ljubica Prodanović gostovala je sa temom ''Rad u kombinovanim odeljenjima i nepodeljenoj školi''.

Maja meseca organizovali smo Javni čas u sali škole u saradnji sa Učiteljskim fakultetom.

Organizovano je predavanje u saradnji sa Savezom učitelja i Ministarstvom prosvete i sporta na temu ''Zemljotres i kako se zaštititi od njega''.

Sukobljavajući se sa mnogim obavezama nametnutih reformama smogli smo snage i mogućnost da prisustvujemo 18. Saboru u Prijepolju. Ne izostajemo sa svih zimskih susreta koji se organizuju kao i međunarodnim konferencijama.

Rad Društva, njegove aktivnosti prate i mediji. Tada još uvek nemamo dovoljnu finansijsku podršku grada-Opštine. Planova i ideja ima mnogo jer je to imperativ ovog vremena (pitanje iz Aktivne nastave, FV, Čuvari osmeha, Nenasilne komunikacije, Opisno ocenjivanje... namenjeno je učiteljima, a vrednom pažnje je da napomenemo i edukaciju za roditelje učenika prvog razreda naše opštine na temu ''Osamostaljivanje učenika, poteškoće na koje nailaze i kako ih prevazići ''Od strane Dr Ljubice Prodanović a u organizaciji Društva.

Veoma rado pratimo rad ostalih Društava, razmenjujemo iskustva i učimo se na njima.

U daljem radu nastojaćemo da kod gradske vlasti naiđemo na razumevanje za povraćaj učiteljskog imanja kao i svaku saradnju za naš dalji rad..

 

 

STANDARDI KVALITETA DIDAKTIČKOG OBLIKOVANjA

Standardi Kvaliteta Knjige
1.Pregled sadržaja knjige i njegova funkcionalnost
2.Likovno-grafičko oblikovanje udžbenika
3.podrška izgradnji veština služenja udžbenikom kao knjigom

Standardi Kvaliteta Lekcije
4.Lekcija kao funkcionalna celina (tematska celina i jedinica učenja/vežbanja)
5.Koherentnost u izlaganju sadržaja lekcije
6.Preglednost i jednoobraznost likovno-grafičkog dizajna lekcije

Podrška Učenju s Razumevanjem
7.Objašnjenje stručnih termina
8.Funkcionalna upotreba ikoničkih sredstava izražavanja
9.Didaktička vrednost primera
10.Osnovne smislene veze gradiva
11.Sekvence integracije gradiva

Kvalitet Pitanja Naloga i Zadataka
12.Postojanje pitanja, naloga i zadataka u udžbeniku
13.Smislenost pitanja, naloga i zadataka u udžbeniku
14.Raznovrsnost pitanja, naloga i zadata
15.Pitanja, nalozi i zadaci i različite metode učenja u udžbeniku
16.Pitanja, nalozi i zadaci za proveru napredovanja u učenju

Podrška Višim Oblicima Učenja i Mišljenja
17.Podrška stvaralačkom mišljenju i ponašanju
18.Podrška razvoju kritičkog mišljenja
19.Uspešni načini prezentovanja vrednosti u udžbeniku

 

 

STANDARDI KVALITETA SADRŽAJA

ŠTA – iz ugla programa
1.Usklađenost sa obrazovnim ciljevima/ishodima
2.Obezbeđivanje bazične pismenosti

NAUČNA VALIDNOST – iz ugla discipline
3.Tačnnost i aktuelnost znanja
4.Reprezentativnost znanja (uzorak znanja, terminologija, metodološke procedure)
5.Racionalnost i optimalnost izabranog sadržaja

KAKO – povezivanje znanja
6.Sistem znanja i pojmova u udžbeniku
7.Horizontalna povezanost: povezivanje gradiva srodnih predmeta
8.Vertikalna povezanost: povezivanje gradiva kroz razrede/obrazovne cikluse

KAKO – iz ugla učenika
9.Relevantnost sadržaja za učenika
10.Učenik za sve sredine
11.Socijalna relevantnost sadržaja udžbenika

VREDNOSNI ASPEKT
12.Usklađenost sistema vrednosti sa prirodom predmeta
13.Doprinos očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta
14.Nediskriminacija prema grupama
15.Nediskriminacija različitih sistema vrednosti
16.Prezentacija umetničkih vrednosti

 

NALOZI U UDŽBENIKU

Pod nalozima podrazumevamo sve zadatke, zahteve, pitanja ... kojima autor udžbenika direktno aktivira učenike i koji su dizajnirani, tako da učenik može samostalno da ih rešava.

NALOZI BI TREBALO DA BUDU:

1.Relevantni za temu (gradivo) koja se obrađuje
- podržavaju eksplicitne ili implicitne obrazovne ciljeve (standarde)
- direktno se oslanjaju na gradivo, nisu udaljene asocijacije

2.Smisleni
- otvaraju problem i omogućavaju uvođenje novog gradiva
- podržavaju i omogućavaju procese učenja (konstrukciju znanja)
- definišu kriterijume postignuća i omogućavaju samoevaluaciju učenika

3.Pripremljeni
- oslonjeni na prethodno iskustvo učenika, školsko i vanškolsko
- ne počivaju na preširokim, nespecifičnim zahtevima ili retoričkim pitanjima

4.Zastupljeni u dovoljnoj meri
- omogućavaju uvežbavanje
- ne insistira se (predugo) na šablonima koji vode mehaničkom rešavanju zadataka

5.Uzrasno prilagođeni
- nisu trivijalni niti preteški
- formulacije se pridržavaju aktivnog i/ili pasivnog rečnika učenika određenog uzrasta

6.Formulisani tako da podržavaju transferna i generativna znanja
- podržavaju primenu znanja u različitim situacijama
- povezuju svakodnevna, intuitivna znanja u koherentan sistem pojmova
- mogu da se usložnjavaju
- integrišu znanja iz različitih disciplina ili tema

7.Osmišljeni tako da podstiču različite oblike aktiviranja učenika
- podrazumevaju različite tipove intelektualnih aktivnosti i svesno podstiču različite
strategije rešavanja zadataka (učenja)
- omogućavaju sticanje različitih sposobnosti i veština
- izlaze u susret različitim obrazovnim potrebama dece (različiti nivoi postignuća,
interesovanja, aspiracije...)
podržavaju različite transformacije (“prevođenja”) gradiva iz jedne forme u drugu
omogućuju sagledavanje problema iz različitih perspektiva
- iskazani su u različitim formama (kratak odgovor, alternativni odgovor, višestruki izbor, sparivanje, popunjavanje tabele, crtanje tabela, esejska pitanja, kukavičje jaje)

8.Jasno i precizno formulisani
- instrukcija ne sme da bude dvosmislena niti opterećena viškom informacija
- zadatak sadrži sve potrebne elemente da bi bio rešen
- eksplicirana su sva moguća rešenja
- mora da bude jasno ŠTA se traži od učenika i KAKO da odgovori
- zadatak je jasan i direktan, nema smicalica i namernog navođenja na grešku
- redosled zadataka mora da bude logičan
- nema slučajnog pogađanja
- prostor za odgovor, veličina slova i kontrast moraju da budu korektni
- odgovori učenika moraju da budu predvidljivi
- situacije treba da budu realne

9.Podržani ilustracijama
- ilustracije mogu da budu direktno u službi naloga
- na ranim uzrastima motivaciona funkcija ilustracija je izrazita.

>>> Fotografije sa Skupstine SURS-a 13.05.06

>>> Sabor Učitelja