Knjizevni Klub Djura Jaksic - Jagodina
|
JAGODINI NA DAR
RASKO[NI KNJI@EVNI HERBARIJUM
Zahvaljuju}i
izvanrednom geografskom polo`aju podru~ja dana{nje Jagodine
i okoline, jo{ od doba neolita pa do danas bilo je u samoj
`i`i istorijskih, ali i kulturolo{kih zbivanja, i o toj rasko{noj
va{tini svedo~e brojni spomenici kulture i duhovnosti.
Razvitkom srednjevekovne srpske dr`ave, i u svetu ~uvenih
pravoslavnih manastira koji su imali karakter univerziteta,
do{lo je do jo{ sna`nijeg zamaha duhovnog
i knji`evnog `ivota, ali u vreme ropstva pod Turcima dolazi do izvesnog pada – mada
srpski narod u svim krajevima, pa i u jagodinskoj nahiji, pokazuje zapanjuju}i
vitalizam i aktivitet – naro~ito narodnom epskom i lirskom poezijom, za koju mnogi tvrde da je presudno
uticala na o~uvanje duha (i autenti~nog identiteta) srpskog naroda.
Od pojave Vuka Karaxi}a i sopstvenog pisma u Srba valja podseteti da je u Jagodini
tri godine `iveo i stvarao bard srpskog romantizma \ura Jak{i}, da je izvesno
vreme ovde `iveo i veliki mislilac i pisac Svetozar Markovi} koji je u tada{njem
^itala{tvu, koje je prethodnica dana{nje Narodne biblioteke, organizovao knji`evne
i javne tribine, a da su na ovom podru~ju ro|eni ili `iveli Du{an Srezojevi},
Leposava Miju{kovi}, @ivko Jevti}, Milica Jakovljevi} Mirjam, Vidosav Trep~anin,
Dragan A}imovi} (koji je ve}i deo `ivota proveo u Johanesburgu), Vojislav Ili}
Mla|i, Vladislav Petkovi} Dis i drugi, a preko knji`evnih dela u kojima su
glavni junaci Jagodinci, za ovaj grad (knji`evno) su itekako vezani i Joakim
Vuji} (“Paunka Jagodinka”)
i Branislav Nu{i} (Jovan~a Mici}).
Tako|e valja podsetiti da je u Jagodini ro|en i jedan od najpoznatijih srpskih
romansijera dana{njice Radomir Smiljani}, kao i u nedovoljnoj meri valorizovani
lirski pesnik Dragan Gligorojevi} – Jara
Labud koji se dugi niz godina sa pravom smatrao knji`evnim bardom Pomoravlja,
a da su delove svojih `ivota u Jagodini proveli i tako zna~ajni pisci i intelektualci
kao {to su po~iv{i @ivojin Pavlovi} i Antonije Isakovi}, potom dr Mileta Markovi},
Veljko Guberina, dr Marko Mladenovi}, Ivan Rastegorac, Bosiljka Pu{i}, Zvonimir
Kosti}, Miodrag Petrovi}, Aleksandar Avramovi}, Milan Mili} Jagodinski i drugi
istaknuti pisci koji danas `ive u drugim dr`avama (Zvonimir Popovi} u [vedskoj,
Dragica [reder u Nema~koj, Milena \ukovi} Cvetkovi} u Kanadi itd.).
Bogato knji`evno i duhovno nasle|e svakako da je uticalo na intenzivni zamajac
knji`evne re~i u ovom kraju, ali je tome nesumnjivo doprinelo i organizovanje
zaljubljenika u pisanu re~ u Klub pisaca Svetozareva 1955. godine koji je,
tako, posle Udru`enja knji`evnika Srbije, koje ove godine obele`ava sto godina
knji`evni~kog udru`ivanja u Srba, uz kru{eva~ku “Bagdalu” i
Knji`evni klub RU “\uro Salaj” iz Beograda, verovatno i najstarija i najuglednija knji`evna asocijacija u Srbiji.
U po~etku sve se zasnivalo na ~istom entuzijazmu, a predvodnik te grupe i prvi
predsednik bio je (tada mladi) profesor knji`evnosti i pesnik Dragan Gligorijevi} – Jara
Labud. Kasnije je Klub egzistirao pri Tribini mladih Radni~kog univerziteta,
a kasnije pri Biblioteci, Centru za kulturu, SIZ – u za kulturu, Kulturno – prosvetnoj zajednici itd. Godine 1968. Klub je promenio ime u Knji`evni klub “\ura Jak{i}”, ali se seljakanje (u vidu podstanarskog statusa) nastavilo sve do 2003. godine,
kada su Klubu, odlukom SO Jagodine, a zahvaljuju}i velikom anga`ovanju pisaca
na ~elu sa tada{njim izuzetno agilnim predsednikom Predragom Pecom Stefanovi}em,
dodeljene prostorije u ulici Hajduk Veljkovoj u Jagodini.
Za proteklih pola veka kroz Klub je pro{lo mno{tvo ~lanova (prema nepotpunoj
evidenciji ~ak vi{e od stotinu) i svi su oni ostavili manji ili ve}i doprinos
ovoj uglednoj instituciji kulture, koja je povodom 40 godinfa postojanja nagra|ena “Kristalnom
prizmom” Kulturno – prosvetne zajednice Jagodine, a istu nagradu ponelo je vi{e pojedinaca - ~lanova
Knji`evnog kluba “\ura Jak{i}”.
Osim toga, u pomenutom periodu ~lanovi Kluba objavili su preko tri stotine
knjiga kod velikih i malih izdava~a u zemlji i inostranstvu, osvojili mno{tvo
zna~ajnih doma}ih i me|unarodnih knji`evnih nagrada, njihova dramska dela izvo|ena
su na mnogim malim i velikim scenama u zemlji i svetu, a vi{e od 20 pisaca
Kluba ~lanovi su i Udru`enja knji`evnika Srbije, ~ime se mo`e pohvaliti malo
koji Knji`evni klub u Srbiji.
Godine 1973. pokrenut je knji`evni list “Doba” i
do sada je objavljeno blizu 40 brojeva ovog glasila koje ( i pored hroni~nih
finansijskih problema) ima svoje mesto u srpskoj periodici. 1989. godine ustanovljena
je knji`evna nagrada “Du{an Srezojevi}” za najbolju knjigu pesama u protekloj godini jagodinskih pesnika ili onih koji
su delom ili `ivotom vezani za ovaj grad, a 2001. godine ustanovljena je knji`evna
nagrada ^ivojim Pavlovi}” za najbolju knjigu proze jagodinskih pisaca, ili onih koji su delom i `ivotom
vezani za ovaj grad. Svojevremeno su, blizu 20 godina, organizovani tradicionalni
knji`evni konkursi a brojni rukopisi koji su pobe|ivali na tim konkursima kasnije
su bili objavljivani kao knjige kod razli~itih izdava~a i neke od njih izuzetno
zapa`ene u teku}oj knji`evnoj produkciji, a do sada su {tampana i tri knji`evna
zbornika kluba – zbornik “Hiljadu puta Ona” 1971. godine, nomografija / almanah “Pergament” 1998. i kei`evni zbornik “Pesma nas je odr`ala” (zajedno sa nedeljnikom “Novi put”) 1999. godine, kao i zbornik – katalog “Otvorena ve~nost” u saradnji sa Crkvenom op{tine Jagodine i Klubom likovnih umetnika Jagodine
2004. godine.
Od 2003. godine Knji`evni klub “\ura
Jak{i}” je, uz Savet festivala, suorganizator presti`nog knji`evnog festivala “srpsko pero”, a u prostorijama Kluba je i sedi{te Podru`nice Udru`enja knji`evnika Srbije
za Pomoravski okrug, direkcije svesrskog festivala mladih pisaca “Srpsko pero” i redakcije kei`evnog lista “Doba”. Od 2000. godine Klub redovno obele`ava i krsnu slavu – Ikonu Presvete Bogorodice Trojeru~ice i jagodinski pisci to su prvi po~eli da
~ine, posle Udru`enja Knji`evnika Srbije.
Sve vreme postojanja Kluba, zapravo, glavni mentor bila je Skup{tina o[{tine
Jagodina, a najve}i medijski promoter JIP “Novi
put”, pa je tako i u godini jubileja – kada }e zahvaljuju}i razumevanju lokalne samouprave biti objavljen ovaj almanah.
Osim toga, valja podsetiti da je krajem februara ove godine, povodom 60 godina
nedeljnika “Novi put” i 50 godina Knji`evnog kluba “\ura Jak{i}” odr`ano knji`evno ve~e “Pisci Novog puta” na kome su saop{teni rezultati velikog nagradnog knji`evnog konkursa za najvolju
pesmu, pri~u i aforizam koji su zajedni~ki raspisali redakciju “Novog puta” i Knji`evni klub “\ura Jak{i}”, a pod pokroviteljstvom SO Jagodina.
Pred prire|iva~e se postavila dilema metodologije rada na ovom izdanju, ali
su oni veoma brzo jednoglasno odlu~ili da sami uvrste one ~lanove koji nisu
vi{e me|u `ivima, a da svima ostalima ostave na volju da li}e se, sa kojim
i koliko priloga ({to je, ipak, moralo biti limitirano) javiti.
Svi ~lanovi koji su dostavili po neki rad uvr{teni su u ovaj almanah, pa ~ak
i oni koji nisu to u~inili – ali
ne `ive u Jagodini, po{to je poziv upu}en preko “Novog puta”, a mogu}e je da ga svi ne dobijaju. Za one ~lanove koji nisu dostavili radove,
i pored javnog poziva i stalne komunikacije me|u ~lanovima, prire|iva~i smatraju
da nisu `eleli da to u~ine (neki su to i potvrdili u li~nim kontaktima), a
prire|iva~i smatraju da niko nema prava da radi protiv li~ne volje ~lanova
ovakvih i sli~nih (esnafskih) organizacija.
Pisci su pore|ani po hronologiji, odnosno godinama starosti – od
najstarijeg ka najmla|em, i lako je uo~iti da me|u njima ima pisaca razli~itih
knji`evnih `anrova, stilova, generacija, umetni~kih vokacija, stepena knji`evne
ostvarnosti itd.
Zajedni~ko im je jedino to {to su svi (ili su bili u nekim periodima) ~lanovi
Knji`evnog kluba “\ura
Jak{i}”.
Raznorodni, neretko i disonantni knji`evni tonovi jagodinskih pisaca, toliko
bogati upravo u svojim razlikama, ovom prilikom slili su se u samo jedan zvuk,
jednu nit koja ih sve neraskidivo spaja – i
tako je nastala ova knjiga pod nslovom “sazvu~ja”.
Iako ovo nije antologija, ova knjiga predstavlja rasko{ni knji`evni herbarijum
pisaca Knji`evnog kluba “\ura
Jak{i}” iz Jagodine me|u kojima ima i onih ~ija dela plediraju na du`e trajanje i prisustvo
u srpskoj knji`evnosti.
Ka`u da je za sve sve~anosti najlep{i poklon knjiga. A kada se jo{ knjiga pokloni
piscima koji u njoj stanuju radost je, svakako, jo{ ve}a. pogotovo kada se
njome obele`ava ovako zna~ajan i redak jubilej.
U
Jagodini,
septembar 2005. godine
Ratko Stojilovi}
Slobodan @iki}
Bajo D`akovi}
|
