Svetozar
Marković
Svetozar Marković je imao dve žene. Sa prvom ženom Marom (rođaka ili posestrima Stanoja Glavaša) živeo je najpre u Smederevskoj nahiji a potom u Negotinu, pa u Jagodini do 1809
godine, kada se ona preselila u Beograd a on pred Turcima pobegao
u
Poreč (okolina Donjeg Milanovca). U Poreču je našao mladu i lepu devojku po imenu Stana. Potom je prvoj ženi poklonio kuću i imanje u Jagodini. Međutim ni drugoj ženi nije bio veran, već se viđao i sa prvom, tako da je 1812 njegova prva žena Mara rodila njegovo dete sina Radovana (Raku)
Rođen
je 22. septembra1846 godine u Zaječaru. Otac mu je 12. februara
1852 godine, dekretom postavljen za načelnika sreza levačkog
sa središtem u Jagodini. Svetozar je pošao u prvi razred u Jagodini, ali ga je završio u Rekovcu, gde je njegov ota Radoje preselio porodicu. Majka mu u ovom periodu
umire na porođaju pa se ponovo sele u Jagodinu, gde se njegov
otac ponovo ženi Marijom-Macom, udovicom jagodinskog trgovca Pante Perišića. Međutim i njegov otac ubrzo umire i ostavlja decu nezbrinutu sa maćehom. Živeli su u ulici Jefrema Markovica br. 1. Svetozar je ovde učio treći i četvrti
razred, ostavši u opisima prijatelja kao ćutljiv i povučen, skoln da samuje i beži od igre, valjda zbog slabog zdravlja i sto je teško izgovarao slovo "r", pa su ga deca zadirkivala.
Nižu realku je učio u Kragujevcu od 1856. do 1860, koristeći
svaki slobodan dan da pešice preko Crnog vrha obiđe svoje u Jagodini.
U Beogradu je 1863 završio više
razrede i sa petoricom drugova upisao Tehnički fakultet na Visokoj školi, koji je, nakon tri godine uspešno završio. Sa diplomom i državnom stipendijom nastavio je studije u Rusiji, ostavši tamo do 1869. U Petrogradu
se upoznaje sa učenjima ruskih revolucionara, posebno sa delima Cerniševskog i Hercena. I sam se uključio u revolucionarne kružoke, u kojima stiče prva teoretska znanja. U martu 1869 prelazi u Cirih.
U inostranstvu piše clanak "Srpske
obmane" koji je objavila novosadska "Zastava" 1869, sa puno oštrih primedbi na stanje u zemlji, zbog čega gubi stipendiju i vraća se u zemlju.
Iz Ciriha je došao vec prilično bolešljiv, te se jedno vreme odmara u Jasgodini.
Kada se već oporavio prelazi u Beograd gde biva izabran za sekretara Omladinskog
odbora.
U izgnanstvu, tokom 1872 piše "Srbija
na istoku". U aprilu 1872 zabranjen mu je i ovde dalji boravak pa se vraća u Srbiju i kraće
se zadržava u Jagodini, ali ubrzo odlazi u Kragujevac, kao jedan od najvećih industrijskih
centara sa mnoštvom radnika,, gde očekuje da ce njegove ideje biti prihvaćene. Tamo pokreće
list "Javnost" 1873 u kom iznosi svoje socijalisticke ideje. Vlasti ga hapse početkom 1874
i osuđuju na robiju koju je do kraja godine izdržao u požarevackom zatvoru..
Bolest ga sve više nagriza i obara u postelju,
tako da je prinuđen da putuje van zemlje i traži pomoc.
Umro je 10. marta 1875 godine u Trstu. Brat Jefrem prenosi njegovo telo i osamnaest
dana kasnije sahranjuje ga na jagodinskom groblju gde i danas počiva.
22.
septembra 1946 godine na stogodišnjicu njegovog rođenja Jagodina dobija naziv Svetozarevo i nosi to ime do 1992
godine kada joj je vraćen stari naziv Jagodina.
