= NIGHT TO REMEMBER =

 

“Jagodina Open 2017” – Konačna destinacija. Ovo je priča o dečaku za koga su mnogi uporno pričali da je krenuo pogrešnim putem, o dečaku koji je na tom putu istraživao nove svetove i koji je na kraju svog putovanja postao čovek. Čovek koji je na tom putu izgradio svoj svet, na putu koji ga je vodio do njegove konačne destinacije, ka jednoj noći za pamćenje na kojoj će konačno postati LEGENDA.

Kada me je Peđa Milošević pozvao da prisustvujem takmičenju „Jagodina Open 2017“ prihvatio sam to bez razmišljanja jer, pobogu, Peđa je moj prijatelj i sugrađanin ali ni slutio nisam da ću posle toliko godina pisati još jednu reportažu sa nekog bodibilding takmičenja, no da krenemo...

Postoji izreka koja kaže „Univerzum je sazdan od volje“ i ona se odnosi na sve aspekte ljudskog života ali kada pričamo o bodibildingu, govorimo o posebnoj vrsti univerzuma u kojoj volja nema granice, govorimo o svetu u kome je ceo život podređen volji. Koliko je samo mentalne i fizičke snage i energije potrebno pripremiti se za jedno bodibilding takmičenje znaju samo takmičari i njihove porodice a naš Peđa je to saznao sa 16 godina na svom prvom takmičenju kada je kao junior postao šampion SFRJ 1991 godine.

Iako je ovo sport koji na amaterskom nivou ne donosi materijalnu korist već samo ogromne izdatke potrebne za naporne pripreme, osećaj kada stanete na binu u hali prepunoj publike ispunjava vas takvim zadovoljstvom koje se teško može opisati rečima. Motivisan uspehom u juniorskoj kategoriji, Peđa je nastavio da vežba još jače i u godinama koje su usledile hrabro je zakoračio stazom slavnih, stazom kojom je pre njega koračao legendarni Fikret Hodžić, najbolji bodibilder srednje kategorije svih vremena sa prostora SFRJ. Iz takmičenja u takmičenje, Peđa je sebi krčio put koji ga je vodio preko višestrukih senioriskih titula šampiona države do trostruke titule Balkanskog šampiona u lakoj i polusrednjoj kategoriji i vicešampionskih titula Mediterana i Evrope u najjačoj svetskoj bodibilding federaciji – IFBB.

U sportskom žargonu možemo reći da je Peđa u bodibildingu osvojio skoro sve što se može osvojiti a jedina titula koju još uvek nije imao, nešto što je svaki mišić na njemu sa nestrpljenjem iščekivao bila je titula bodibilding LEGENDE.

Poslednjih osam godina Peđa je odsustvovao sa takmičarske pozornice a svoje ogromno iskustvo pretočio je u neverovatan uspeh svog bodibilding kluba „Everest“ čiji naziv dovoljno govori o visini kojoj Peđa u radu sa svojim klijentima stremi. Iz godine u godinu, Peđa je stvarao šampione i veoma brzo je od vrhunskog takmičara postao još bolji trener čiji su klijenti prosto dominirali na bodibilding sceni.

Međutim, kako ljubav prema bodibildingu nema granice, Peđa je iskoračio i korak dalje i od Jagodine uspeo da stvori balkanski bodibilding centar organizujući spektakularna takmičenja koja su po kvalitetu daleko prevazišla sve do tada viđeno na našim prostorima.

Pre tačno osam godina, Peđa je jednostavno sišao sa bodibilding pozornice a onda kada to niko nije očekivao akumulirana ljubav prema takmičarskoj bini je u njemu prosto eksplodirala i doneo je odluku da još jednom stane na scenu i svojim daleko mlađim konkurentima pokaže šta znači „zrelost mišića“ u praksi.

Da li je osam godina pauze suviše dug period da bi se bodibilder vratio na takmičarsku scenu u punom sjaju ? Možda za većinu ali mi ovde ne pričamo o većini već o bodibilderskoj veličini kakva je Peđa Milošević.

Peđa je svoj šampionski pohod ove sezone započeo u Bihaću gde je dominirao u srednjoj kategoriji a u istom tempu je nastavio i na memorijalnom turniru našeg bodibilding velikana Mikija Martinovića u Vrnjačkoj Banji gde je, pored titule šampiona u srednjoj kategoriji, osvojio i titulu šampiona u apsolutnoj kategoriji, nagoveštavajući da je spreman za „The Final Countdown“ na takmičenju „Jagodina Open 2017“.

Peđinu energiju i sportski duh prepoznali su čelnici Jagodinskog Sportskog Saveza koji su, kao i uvek do sada, bili glavni pokrovitelj bodibilding manifestacije „Jagodina Open 2017“ i ovaj vid saradnje između lokalne samouprave i bodibilding kluba „Everest“ primer je koji bi trebalo da slede svi klubovi u regionu.

Spektakl je krenuo 07.10.2017 godine u 15:00 časova a u 19 kategorija nastupilo je ukupno 96 takmičara. Već od prepodnevnih sati u velikoj hali Jagodinskog Sportskog Saveza počela su da pristižu poznata imena balkanske bodibilding scene, neki kako bi se takmičili a ostali kako bi iskazali svoj „respect“ jednom od najvećih bodibildera sa ovih prostora Peđi Miloševiću na njegovom poslednjem plesu na magičnoj bodibilding pozornici. Uostalom, i samo prisustvo počasnog predsednika Balkanske Bodibilding Federacije, gospodina Nenada Vučkovića, čoveka koji je najviše doprineo razvoju i popularizaciji ovog sporta na našim prostorima, dovoljno govori u prilog tome.

Kada sam rekao „magična pozornica“, nisam na to mislio samo u figurativnom smislu jer je ekipa firme „Stage System“ iz Gornjeg Milanovca zaista uspela da bodibilding scenu u jagodinskoj hali sportova pretvori u bajku. Savršeno osvetljenje, ozvučenje i vizuelni efekti u kombinaciji sa ogromnim ekranom na bini nikog nisu ostavili ravnodušnim. Međutim, Peđi ni to nije bilo dovoljno pa se potrudio da svoje prijatelje smesti u VIP ložu sa sve hranom i pićem a kako je lepota u detaljima, čak su i flaše sa vodom nosile na sebi nalepnice sa logom takmičenja.

Ipak, Peđi nimalo nije bilo lako jer su pred njim bila tri veoma teška zadatka a to su organizacija takmičenja, vođenje programa i samo takmičenje. Ali, kao što sam već napomenuo, Peđa u ovom poslu nije bio sam, tu su bili njegovi verni prijatelji a jedan od njih je i čuveni sportski voditelj RTS-a Radoslav „Rale“ Simić koji je na maestralan način vodio program takmičenja. Mogu slobodno da kažem da bodibilding kao sport ima čast da među svojim fanovima i sportskim komentatorima ima takvu veličinu kao što je Rale i ja mu se ovim putem, u ime svih bodibildera i ljubitelja ovog sporta, zahvaljujem na neizmernoj podršci koju nam svih ovih godina pruža.

Krilatica ovog takmičenja i njegova zvezda vodilja je ovog puta bila „Who Is The King“ – pitanje na koje smo svi sa nestrpljenjem čekali odgovor. Jedna za drugom ređale su se kategorije a nikada spremniji takmičari i takmičarke su kao jedan prodefilovali binom. Moram napomenuti i to da su po mom mišljenju sudije ovog puta zakazale u pojedinim kategorijama a ja ne bih bio Boban Lazić kada na to ne bih ukazao, no sve ostalo je bilo tako perfektno tako da ću na tu temu sada staviti tačku.

Kako se nastup takmičara srednje kategorije primicao osećala se neka napetost u vazduhu, negde između razuma i osećanja. Najpre je na binu izašao svima dobro poznati Rade Panić, takmičar koji je prethodno već nastupio u dve kategorije i koji je na ovom takmičenju došao u vrhunskoj formi. Iako srednja kategorija nije njegova primarna kategorija, Rade se u njoj nije pojavio kako bi se borio za medalju, bio je tu kako bi po poslednji put na bini stao pored svog prijatelja i učitelja Peđe Miloševića i na taj način mu se zahvalio za sve godine uspešne saradnje. Iako je to držao u tajnosti do poslednjeg trenutka, Rade je svoj performans pripremao pune dve nedelje i to tako što je najpre diskretno zamenio svoju fotografiju na facebook profilu fotografijom Clint Eastwood-a iz filma „Dobar, Loš i Zao“. Njegov nastup u kostimu kauboja sa sve tompus cigaretom je bio nešto najoriginalnije do sada viđeno na domaćoj bodibilding sceni, nešto što bi sigurno oduševilo čak i Ennio Morricone-a uz čiju je maestralnu muziku Rade i pozirao. Zaista, pozing dostojan njegovog mentora i učitelja Peđe Miloševića kome je Rade i posvetio ovaj nastup.

I dok je neizvesnost lagano rasla a adrenalin vas terao u nepoznato, na pozornici se pojavilo još jedno veliko ime domaće bodibilding scene, Siniša Bekić. Maksimalno spreman, sa obiljem detalja na mišićima i poprečno ispruganim venama na pectoralisima i deltoidima, izgledao je impozantno. Jedini detalj na njegovoj upečatljivoj figuri koji je izostao je bio taj što se nije dovoljno nauljio ali sve ostalo je bilo na svom mestu i po mom dubokom uverenju nepravedno je zauzeo treće mesto. Svestan nepravde koja mu je učinjena, nakon silaska sa bine je u stilu pravog šampiona samo odmahnuo glavom i rekao mi „čemu sve ovo“.

A onda je na scenu zakoračio on. Jedan i jedini, bodibilder posebnog šarma i harizme koji na pozornici širi svoju čaroliju, čovek koji nas je to veče sve okupio kako bi sa nama podelio svoju ljubav prema ovom sportu i priredio nam jednu nezaboravnu noć, NOĆ ZA PAMĆENJE. Svoj nastup je započeo mističnim obraćanjem svojoj vernoj publici i prijateljima putem poruke na video bimu kojom nas je pozvao da zajedno sa njim zaplešemo zajedno na bini i otputujemo u jedan čaroban svet – njegov svet. Njegove pripreme nisu tekle glatko, zadesila ga je povreda tetive leve noge zbog koje su mu doktori I zabranili da trenira ali šampion ne bi bio šampion kada bi lako odustajao. Već na prvi pogled je bilo očigledno da je Peđa tempirao formu upravo za ovo takmičenje i da ni jedan jedini detalj nije prepustio slučaju, počevši od takmičarskog broja 44 koji simbolizuje njegove godine preko svega ostalog.

Njegovo putovanje je započelo davne 1991 godine, putovanje na kome je vodio teške bitke sa samim sobom boreći se za šansu da bude najbolji. To putovanje se večeras konačno završava. Ovo je njegova konačna destinacija. Spremniji nego ikad po poslednji put stoji pred svojom publikom. Ova publika nisu njegovi prijatelji, oni su mnogo više od toga. Bina je večeras njegov dom a publika njegova porodica. Stoji pred njima podignute glave i ponosno kaže “Here I am!” Da, tu sam i došao sam da tu trajno i ostanem, zauvek u vašim srcima !

Opšte je poznato da je Peđa Milošević pravi virtuoz na bini kada je poziranje u pitanju ali šou koji nam je priredio daleko je prevazišao sva moja očekivanja. Dok su se svetla na bini postepeno stišavala, uz predivnu pesmu Bojane Stamenov “Beauty never lies” Peđa je počeo da stvara svoju magiju. Glatko klizeći iz poze u pozu stvarao je savršenu harmoniju pokreta jasno stavljajući do znanja zašto je u ovome najbolji. Ovo je ono što njegova duša želi a samo najdublje ljudske želje donose najviše radosti kada ih oblikujemo u stvarnost. Ako želiš da stvaraš, treba da uživaš na putu do cilja jer samo tada cilj ima smisla. Verujte mi na reč, Peđa je više nego ikad uživao na bini priredivši neviđeni spektakl dostojan i same Mister Olympie. Proglašenje pobednika nije donelo neizvesnost. Peđa je prosto dominirao scenom u svakoj pozi ne ostavljajući svojim konkurentima ni tračak nade da bi ga mogli poraziti. Jednoglasnom odlukom sudija osvojio je prvo mesto i dobio priznanje za životno delo, razvoj i doprinos bodibildingu u Srbiji.

Sve je bilo gotovo, uspeo je da se posle punih osam godina pauze vrati u svom najboljem izdanju i oduševi svoju vernu publiku. Lagano silazeći sa bine i držeći pobednički pehar u rukama, još jednom se okrenuo ka publici i sa jecajem u grlu i suzama u očima uzviknuo VOLIM VAS !!!
Peđa je sišao sa bine ali je njegovo srce zauvek ostalo na njoj i biće tu čekajući naslednika, nekog ko će krenuti putem kojim su koračali Fikret Hodžić i Peđa Milošević.

Teška kategorija nije donela nikakvo iznenađenje jer je u njoj nastupio pravi KOLOS, Maksim Tržin. Maksim je na takmičenju težio tačno 115 kg i pravi je naslednik Nasera El Sonbatija koji nas je sve oduševio na takmičenju u Knjaževcu davne 1989 godine. Mogu slobodno reći da se nakon Nasera i Denisa Malog nije pojavio takav potencijal na domaćoj bodibilding sceni. Butine u stilu a la Tom Platz, ogroman i kompletan na bini uliva strahopoštovanje. Bude li bio dovoljno posvećen, uskoro ćemo imati još jednog profesionalca. Maksim je bio dominantan i u apsolutnoj kategoriji i sasvim zasluženo je poneo titulu kralja “Jagodina Open 2017”.

Punih osam sati je trajalo nadmetanje u jagodinskoj sportskoj hali a meni su sati proleteli kao tren. Krenuo sam kući preplavljen emocijama i u trenutku sam doneo odluku da nakon desetogodišnje pauze još jednom zakoračim u svet bodibildinga i svoje emocije pretočim u pisane reči, jer “U početku beše reč, I reč beše u Boga, I reč beše Bog”, večita, za sva vremena. Poštovani čitaoci, ovu reportažu ću završiti svima već dobro poznatim Peđinim rečima:

“Tamo kuda sam ja krenuo malo ko može da me prati. Ljudi koji ne mogu da me prate uporno tvrde da sam krenuo pogrešnim putem.”
Peđa, prijatelju, bilo mi je zadovoljstvo i čast što sam te sve ove godine pratio na tvom putu, putu u LEGENDE.

We were golden, we were fire, we were magic
And they all knew our name
We wrote our own story
Full of blood sweat and heartbeats
We didn`t do it for the fame of the glory
But we went down in history

Iskreno vaš,
Boban Lazić