Selo
Belica - Jagodina
Predsednik Mesne Zajednice
Dragan Jeremić
035/271-151
064/665-66-12
Mesna
Kancelarija
035/271-201
Selo Belica je na 17,5 kilometara od centra Jagodine.
U selu živi 339 punoletnih stanovnika a ima 131 domaćinstvo.
Selo ima sportski teren za male sportove, kao i veliki teren za fudbal.
Postoji i fudbalski klub FK Polet.
Selo ima 4 vodenice stare, legendarno zvono kod seoske Porte.
Napravljena je i nova zgrada za osnovnu školu 'Branko Radičević' - odeljenje
Belica.
Postoji i lovačka sekcija Belica koja pripada lovačkom društvu Bunar.
Na školi i ispred škole se nalazi ploča i spomenik (bistra Rade Miljković) palim
boricima iz I i II svetskog rata.
Kroz selo belica protiče i istoimena reka, rasveta je urađena još 1990. godine
a 5 kilometara puta je urađeno 2005. godine.
2010. godine po planu lokalne samouprave treba da se radi i seoski vodovod.
Telefonska centrala je u Bunaru, a telefonske linije nisu dobre.
U selu postoji i 1 prodavnica.
Porodica obradović je najistaknutija po stočarstvu (Krave i Bikovi).
Postoji i monografija o selu 'Belica'.
Seoska slava je spasovdan (četvrtak, juna meseca), a slavi se još i Haralempije
23. februara (za zdravlje). Organizuje se svake godine.
Treba da se radi kod magacina i kolska vaga za merenje voća i ostalih proizvoda
kao i RTS stub za TV signal, pošto je mnogo slab u selu.
Skoro su nađeni i grobovi iz Keltskog perioda, pored puta kod zvona.
Na slikama dole možete videti i staru školu (učionice se zvale skamlije), stara
srušena zgrada kod zvona u kojoj je nekad radio čuveni doktor Josip Pančić
koji je prvi put dolaskom u Srbiju došao pravo u selo Belicu u tu staru
školu. 1932 godine je bilo 72 prvaka u toj školi i deca iz celog regiona
su tu dolazila na časove.
DOLAZAK JOSIPA PANČIĆA U SRBIJU VEZAN JE ZA SELO BELICU
Pedesetih godina 19. veka, Avram Petronijević, tadašnji ministar inostranih dela
Srbije, u selu Belici je osnovao fabriku za proizvodnju stakla. Bila je
to prva staklara na Balkanu ako ne i prvo industrijsko postrojenje. U Srbiji
naravno nije bilo majstora koji znaju ovaj zanat te je on doveo majstore
staklare iz Češke. Došli su sa svojim porodicama i naselili se oko fabrike.
Na mestu gde je bila staklara sada je njiva ali zemlja svetluca od ostataka
stakla a u starim domaćinstvima je moguće naći očuvane predmete proizvedene
u toj staklari. Ima ih i u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
Neko vreme po dolasku Čeha počeli su da obolevaju od neke bolesti
pa i da im deca umiru. Uplašen da ga ne napuste majstori, Avram Petronijević
je pisao Vuku Karadžiću u Beč i molio ga da mu nađe nekog lekara koji bi
došao u Belicu kako bi lečio njegove radnike.
Vuk je poznavao Josipa Pančića koji je u to vreme nekako završio
medicinu. Pristao je da dođe u Srbiju jer je bio bez posla. Zgrada u centru
Belice koju meštani zovu "Stara škola" i u kojoj je bila njegova ordinacija kad je stigao u Srbiju postoji i danas.
Iznad sela Belice ka Starom
Selu nalaze se ostaci
rimskog utvrđenja „Jerinin
grad”. U Belici postoje i
ostaci srednjevekovne crkve
oko koje su srpski ustanici
logorovali pre polaska u boj
na Ivankovcu. Svoje mrtve su
pokopali na groblju u blizini
crkve, a grobove obeležili
grubim kamenim pločama.
Današnji oblik selo je dobilo
krajem 18. i početkom 19.
veka. Formirali su ga doseljenici
sa Kosova. Prva je došla familija Simić. Najstariji
spomenici na seoskom
groblju bili su s kraja 18. veka,
mada je sačuvano i nekoliko
studeničkih spomenika
bez natpisa, tako da se ne zna
tačno kada su podignuti.
PRVA SRPSKA STAKLARA
Hatišerifom iz 1830. godine
Srbija dobija autonomiju
i kreće u privredni i politički razvoj. Tada su počela
da se grade i prva industrijska
postrojenja
u Srbiji. Staklara „Avramovic” se
podi`e blizu reke Belice, u
podno`ju Crnog Vrha i to je
prva srpska fabrika stakla.
U vlasništvu Avrama Petronijević
a počinje sa radom
25. novembra 1846. na dan svetog
Klimentija. Za potrebe
Staklare radilo je više vodenica
točnica, jedna od njih
je i vodenica na kraju sela ka
Donjem Miševiću i više peći za pečenje kamena. Zbog
pojave zaraze, dizenterije
među radnicima u staklari
Petronijević, tadašnji ministar
inostranih dela dovodi
mladog lekara Josifa
Pančića koji je uspešno supozbio zarazu i kasnije postao
fizikus Okružja jagodinskog.
Već 1852. godine ova fabrika
prestaje sa radom.
Postoje dve priče kako je
selo dobilo ime po pćenici
belici i po reci Belici
koja protiče kroz selo. Još uvek se
ne zna šta je starije „koka ili
jaje” i da li je selo dobilo ime po reci
ili reka po selu. Veća je verovatnoća da je Belica dobila
ime po reci jer se još u
Srednjem veku pominje Župa
belička i Opština belička.
ZLATNA GROZNICA
Iz priča smo saznali da su nekada ne tako davno u
Belici tražili zlato. Skupila se grupa onih koji su verovali
da na domaku „Jerininog grada” postoji zakopano
blago. Neki od njih su dosta novca uložili u skupu opremu
koja će detektovati ovaj dragoceni metal i krenuli.
Kažu da oni nisu ništa pronašli, ali ko zna kakva se tu
tajna krije i šta je sve skrio grad Proklete Jerine.
Beličani su ipak pronašli „blago”, neprocenjive
vrednosti. U samom centru sela kod seoske porte i zapisa,
pri zemljanim radovima na proširenju seoskog puta,
otkriveni su grobovi iz Keltskog perioda i komadi
srednjevekovne keramike. Bez daljih arheoliških
iskopavanja teško je odrediti iz kog perioda su tadašnji žitelji Belice
ukopavali svoje pokojnike.
Prezentacija sela: http://www.belica-zupa.com/
Wikipedia: http://sh.wikipedia.org/wiki/Belica_(Jagodina)
SVE OVO
MOŽETE VIDETI I NA FOTOGRAFIJAMA
