Selo Kolare - Jagodina

 

Predsednik Mesne Zajednice

Dejan Pavlović

035/279-513

064/23-47-058

Mesna Kancelarija Glavinci

 

Selo Kolare udaljeno je od Jagodine 11 kilometara. Ima oko 150 domaćinstava i približno 500 žitelja, koji se uglavnom bave poljoprivredom.

Selo se nalazi na 100 metara nadmorske visine.

Selo ima 3 prehrambene prodavnice, diskoteku koja radi svakog leta (vikendom), automehaničarsku radnju, firma za proizvodnju betonskih ploča i još par privatnih firmi. Selo ima i poljoprivrednu apoteku i zemljoradničku zadrugu.

Dom kulture treba da se renovira, u sklopu doma obećano je da se napravi i zdravstvena ambulanta.

Selo ima Fudbalski klub 'Kolare' - fudbalski teren i teren za male sportove.

Osnovna 8-mogodišnja škola ''Radislav Nikčević'' - Majur - istureno odeljenje, a u iskoj zgradi se nalazi i predškolsko odeljenje ''Pionir''.

Kulturno Umetničko Društvo nema ali treba da se pokrene.

Selo ima i veliki izbeglički centar, gde se nalazi i jedan bazen koji isto treba da se sredi.

Postoji i lovačka sekcija - udruženje Jagodina, kao i udruženje penzionera koje je aktivno.

Selo ima Poštu, mesnu kancelarija u planu je da se pravi Crkva 2010. godine (ima ceo projekat).

U centru sela se nalazi o ogroman Hrast star 200 i više godina, on je ujedno i zapis i nalazi se pod zaštitom države.

Ispred Hrasta se nalazi i spomenik palim borcima iz I i II svetskog rata.

Vodovod je uglavnom bunarski, ali treba da se radi tek, kanalizacija treba da se uradi kompletna, rasveta ima ali nema još nekih 200 metara, takođe treba da se uradi još 200 metara asfaltni put, struja ima, a telefon banderski i bežični (radi kad je lepo vreme).

Litija sela je ''Beli Petak'' (Petak po Trojice) - Pod Hrast se organizuje igranka svake godine.

Kroz selo protiče i reka Lugomir, i preko reke ima dva mosta velika i 5 mala.l

Istaknute porodice su porodice Ristić i Gajić a bave se poljoprivredom i stočarstvom.

Poznatija ličnost koja je izašla iz sela je Doktor Delimir Milojevič - Doktor na grudnom u Jagodini.

Rade Milosavljević, meštanin Glavinaca, inače publicista, književnik i šahovski majstor, napisao je monografiju sela. U njoj se pominje da su prvi zabeleženi podaci o porodicama na ovom području iz 1730. godine. Po predanju tri porodice su se sa Kosova doselile na područje Glavinaca, Bukovča i Kolara, tako da su ova tri sela u bliskim rodbinskim vezama. Oni su se bavili proizvodnjom zaprežnih kola.

U Bresju su se sekli Brestovi (Drvo Brest) od kojih su se pravile ''Glavine'' - Točkovi u Glavincima (glavčine za točkove) a u Kolaru su se kola sklapala. Pa su tako nastala i imena ovih sela.

 

SVE OVO MOŽETE VIDETI I NA FOTOGRAFIJAMA