Neosporan
talenat bodi bildera Predraga Miloševića, takmičara BBk
'Everest' iz Jagodine, ogleda se kroz skladan spoj mišićne
mase i definicje, efektno prezentovane pažljivo konstruisanim
scenariom. Svaki njegov nastup na bini predstavlja pravo
remek delo karakterističnog šmeka, umešno kombinovano brojnim,obrtima
radnje i raskošnim scenama, što je doprinulo tome da se
njegov program poziranja jasno odvoji od mnoštvo drugih,
štancovanih godinama unazad. Svaki njegov pozing je pažljivo
konstruisan a radnja osmišljena do poslednjeg detalja,
bez ijednog propusta u kontinuitetu odnosa koji se tokom
poziranja uspostavlja između njega i publike. Publika ni
u jednom trenutku ne može da pronikne u Peđin sledeći potez,
niti može da predvidi razvoj događaja. Upravo taj element
iznenađenja i neizvesnost, podpomognu redovnim infuzijama
novog sadržaja, obara s nogu svakog gledaoca čiji pogled
seže malo dalje u horizont. Audio - vizuelno, njegov pozing
predstavlja pravu poeziju za čula s mnoštvo scena koje
publika ostavlja bez daha. Evo šta o inspiraciji i načinu svog pozinga kaže naš najbolji pozer:
Inspiraciju za poziranje nalazim u tome što svaki svoj nastup posvećujem nekome.
Samim tim, stil poziranja, muzika i koreografija zavise
od toga kome je pozing posvećen. Na državnom prvenstvu
2002. godine u jagodini pozing sam posvetio sebi i svojoj
publici, na šta su jasno ukazivale uvodne reči: ''Tamo
gde sam ja krenuo malo ko može da me prati. Ljudi koji
me ne mogu pratiti, uporno tvrde da sam krenuo pogrešnim
putem''. Sam pozing je bio dosta energičan, a veliki hit
'By the way' grupe Red Hot Chilli Pappers, je jasno pratio
ovako energičan stil poziranja. Za razliku od ovog takmičenja,
nastup na Kupu SCG 2003. godine u Aranđelovcu sam posvetio
svojoj kćerkici Tamari, pa je pozing bio tako lagan i sinhronizovan
sa velikim hitom 'Bubamara', inače omiljenom pesmom moje
Tamare, da sam ja svo vreme poziranja ujedno i pevao. U
svojoj takmičarskoj karijeri nikad nisam nastupio uz istu
muziku, niti je redosled poza bio isti. Svaki nastup doživljavam
kao jednu priču koju nastojim da efektivnim pozingom, publici
i svojim navijačima, dočaram na pravi način.
Poštovani čitaoci, bila je ovo priča o Peđi Miloševiću, vrhunskom pozer majstoru koji je,
za razliku od mnogih domaćih bodi bildera, shvatio da je
u bodi bildingu prezentacija jednako važna kao i sam izgled.
Uz iskrenu želju da na narednim takmičenjima bude što više kvalitetnih prezentacija,
poželimo Peđi da nam na bini još dugo godina 'priča'.
Tekst: Boban Lazić
