Realni aikido je autentična srpska borilačka veština. Od 2003.god. je zvanično
registrovan u međunarodnoj USMA klasifikaciji borilačkih
veština. To je defanzivan, izuzetno fleksibilan sistem odbrambenih
tehnika, čije osnovne karakteristike su: brzina i pravovremenost
reagovanja, uklapanje u protivnikov napad, kontinuitet izvođenja
tehnike i potpuna završna kontrola napadača, pomoću specifičnih
poluga. Fleksibilnost tehnika omogućava da se rad prilagodi
konstituciji pojedinca i zahtevima trenutne situacije, čime
se postiže maksimalna efikasnost u primeni ove veštine.
Tvorac
realnog aikidoa je majstor Ljubomir Vračarević, 10.Dan –
soke, koji se borilačkim veštinama bavi od 1969. godine.
Nezadovoljan apstraktnošću japanskog aikidoa, baziranom na
tradiciji i filozofiji koje su nama strane, modifikovao je
tehnike, korigujući ih sve dok nije došao do optimalnih rešenja
– kako najbrže, najefikasnije i najekonomičnije onesposobiti
napadača.
Realni
aikido je, zahvaljujući svojoj univerzalnosti, prisutan u
obuci telohranitelja i specijalnih jedinica vojske i policije,
ali i u rekreativnom treniranju dece i odraslih.
Kao veština samoodbrane bez udaraca i borbe, veoma je primeren deci. U školama
realnog aikidoa sa decom od 5-12 godina radi se po posebnom programu "Kroz
igru do majstorstva" koji je baziran na razvoju psihofizičkih osobina dece. Vežbe zagrevanja deluju
korektivno na držanje i kičmeni stub, poboljšavaju sinhronizaciju pokreta i
ukupnu motoriku deteta. Tehnike samoodbrane su prilagođene dečjim mogućnostima,
bez teških zahvata koji bi mogli dovesti do povređivanja. Bitan element treniranja
je socijalizacija dece u kolektiv i sticanje samopouzdanja, što je veoma važno
u vremenu u kome živimo.
Popularnost realnog aikidoa u svetu i otvaranje velikog broja klubova uslovili
su osnivanje Svetskog centra realnog aikidoa, 1993. god. koji koordinira rad
svih klubova kod nas i u inostranstvu.
